HR - Ljudski Resursi - Srbija

Berberin – posao koji nikada ne izlazi iz mode

Od kratkih „bazkat” frizura do dugačkih, kovrdžavih i geliranih, mogućnost biranja izgleda kose postala je neograničena, a svedoci tog trenda jeste i sve veći broj otvorenih berbernica u prestonici. Samo na potezu od Pravnog fakulteta do Njegoševe ulice otvorene su za kratko vreme čak tri moderne i velike, od kojih je gazda jedne ruski državljanin. Kada je u pitanju pozicija frizera kao zanimanja na tržištu rada oni su uprkos tome što je sve više frizerskih salona i dalje deficitarni.

– Nemamo dovoljno kadrova koji konkurišu kod poslodavaca iako sami poslodavci nude dobre uslove rada, kaže za „Politiku” Miloš Turinski, menadžer za odnose sa javnošću u „Infostudu”. Kako navodi, postoji takmičarski duh između poslodavaca, ali je ta konkurentnost najviše zasnovana na pitanjima zarade. Ukoliko poslodavac ponudi zaradu manju od 100 hiljada dinara, često takvi oglasi ostaju bez prijava, dok za one koji daju platu veću od 1000 evra stigne i više od 100 zahteva – kaže on.

Problem je manjak školovanog kadra, s jedne strane, ali i činjenica da sve više njih sami otvaraju salone, a manje rade za poslodavca.

Za Viktora Lackovića (23) posao berbera je njegov prvi poziv.

– Završio sam srednju školu za negu lepote, tačnije, za muškog frizera i nakon završetka školovanja počeo sam da radim, da učim zanat – kaže mladi Lacković, kom je rad u jednoj od berbernica u samom centru Beograda već šesta destinacija na putu njegovog radnog usavršavanja. Nakon samo mesec dana rada na novom poslu, on je naveo da salon u kom radi pruža usluge mnogim mušterijama, te da profil ljudi koji dolaze varira čak i po nacionalnom identitetu. Zbog prometnosti ulice na kojoj se salon nalazi, imaju dosta domaćih, ali i stranih klijenata.

Kaže da već sada ima stalne mušterija sa kojima gradi dobar odnos, te da je bitno, za jednu berbernicu da sadrži kvalitetan paket usluga koji će pretvoriti odlazak kod frizera u vreme odmora i relaksacije.

Najviše se traže masaže glave, što je i ključan deo procesa pravljenja frizure i koja ne bi trebalo da se naplaćuje, s obzirom na to da ljudima nakon napornog dana pomaže pri opuštanju, ali i da smanjuje mogućnost opadanja kose.

Odlazak kod frizera ne predstavlja više samo kratak proces šišanja, već višesatno posvećivanje stilu. Zahvaljujući ovakvim standardima potražnje, ponude salona rastu, a posao je svakako uvek bio tražen.

Prema njegovom iskustvu, frizeri mogu dobro da žive od plate. U zavisnosti od usluga koje frizerski salon nudi, da li su to muški, ženski ili uniseks saloni, svota novca koja se zaradi pružanjem različitih usluga može da bude pozamašna.

Pored domaćih, sve češće se na sceni pojavljuju i berbernice koje dolaze u Beograd iz inostranstva, donoseći sa sobom nova iskustva i drugačije poslovne modele. Jedan od takvih primera je jedan od salona u Beogradu koji je deo ruske franšize, a koji je u Beogradu otvoren u martu. Svetlana Fuženko (32), marketinški stručnjak iz Rusije, koja iza sebe ima život u Moskvi i na Kipru, danas u Beogradu upravlja ovim salonom zajedno sa suprugom koji se frizerstvom bavi više od 15 godina.

– Konkurencija nam nije bila problem kada smo prvi put otvorili. Najveći problem sa kojim smo se susreli bila je lokalna birokratija. Salon radi odlično, što su pokazatelji i broj mušterija i način funkcionisanja. Oko 30 odsto klijenata su Srbi, 10 odsto turisti, a čak 60 odsto čine Rusi, Ukrajinci i Belorusi. Kako navodi Fuženkova, strani klijenti prepoznaju brend salona, dok sa gugl recenzijama i tradicionalnim preporukama nastavljaju da šire svoj krug klijentele. Ono što izdvaja ovaj salon na tržištu jeste način rezervacije – oko polovine termina se zakazuju onlajn, trećina putem telefona, a ostali klijenti svraćaju direktno – kaže ona.

Cene, objašnjava, opravdavamo dobrom uslugom, zbog čega su i cene nešto više od proseka, ali uprkos tome, interesovanje ne izostaje. Radnici u salonu dolaze iz raznih zemalja – Moldavije, Rusije, Izraela, a prema rečima Fuženkove, upravo ta raznolikost čini uslugu posebnom.

– Mislim da se od posla frizera može dobro živeti. U Srbiji su troškovi znatno niži nego, recimo, na Kipru, gde sam živela, a standard je daleko veći – dodaje ona.

Pored klasičnog šišanja i sređivanja brade, njen salon nudi i usluge farbanja, ali i „kamufliranja”, posebne tehnike vraćanja sede kose u prethodnu nijansu, što je, kako kaže, veoma tražena usluga. Iako su muški frizerski salon, u njihovoj ponudi je i žensko šišanje. Vremenom  svoju ponudu usluga šire prema potrebama klijenata – zaključuje Fuženkova.

Cene usluga berbernica koje su na lokacijama strogog centra grada otkrivaju sve veću raznovrsnost i sofisticiranost ponude za mušku populaciju.

Klasično šišanje košta 1.250 dinara, kada je reč o bradi, brijanje britvom košta 1.400 dinara. Ovakvi cenovnici ukazuju na to da se muško negovanje sve više percipira kao celokupno iskustvo, a ne samo osnovna potreba, uz sve veću ponudu usluga koje uključuju relaksaciju i stilizovanje frizure.